PrijemČesto Postavljana PitanjaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Poucne price

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Andjelak
Moderator
Moderator
avatar

Ženski

Broj poruka : 10616
Poeni : 19520
Datum upisa : 22.05.2014
Godina : 26
Lokacija : Tamo gdje si ti ..

PočaljiNaslov: Poucne price   Pet Maj 23, 2014 9:48 pm

Razgovor sa Bogom

Dakle, ti bi želio razgovarati sa mnom?” reče Bog.
“Ako imaš vremena” rekoh.
Bog se nasmiješi.
“Moje je vrijeme vječnost. Što si me kanio pitati?”
“Što te najviše iznenađuje kod ljudi?”

Bog odgovori:
“Što im je djetinjstvo dosadno.
Žure odrasti,
a potom bi željeli ponovno biti djeca.
Što troše zdravlje da bi stekli novac,
a potom troše novac da bi vratili zdravlje.
Što razmišljaju tjeskobno o budućnosti,
zaboravljajući sadašnjost.
Na taj način ne žive ni u sadašnjosti, ni u budućnosti.
Što žive kao da nikada neće umrijeti,
a onda umiru kao da nikada nisu živjeli.”

Bog me primi za ruku.
Ostadosmo na trenutak u tišini.
Tada upitah:
“Kao roditelj,
koje bi životne pouke želio da tvoja djeca nauče?”

Osmjehujući se, Bog odgovori:
“Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voljeti.
Da nauče da nije navrijednije ono što posjeduju,
nego tko su u svom životu.
Da nauče kako se nije dobro uspoređivati s drugima…
Da nauče kako nije bogat onaj čovjek koji najviše ima,
nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi
da se duboko povrijedi voljeno biće,
a potom su potrebne godine da se izliječi.
Da nauče opraštati tako da sami opraštaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nježno vole,
ali to ne znaju izreći, niti pokazati.
Da nauče da se novcem može kupiti sve. Osim sreće.
Da nauče da dvije osobe mogu promatrati istu stvar,
a vidjeti je različito.
Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima…
a ipak ih voli.
Da nauče kako nije uvijek dovoljno da im drugi oproste.
Moraju i sami sebi opraštati.”
Ljudi će zaboraviti što si rekao.
Ljudi će zaboraviti što si učinio.
Ali nikada neće zaboraviti kakve si osjećaje u njima pobudio.”

Autor nepoznat








Samo je jedna ljubav moja ❤️
Pavle ❤️
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Andjelak
Moderator
Moderator
avatar

Ženski

Broj poruka : 10616
Poeni : 19520
Datum upisa : 22.05.2014
Godina : 26
Lokacija : Tamo gdje si ti ..

PočaljiNaslov: Re: Poucne price   Pet Maj 23, 2014 9:48 pm

Jedna zica

U nekim intenzivnijih trenucima života, kad stvari baš i ne idu onako kako zamišljamo, planiramo i priželjkujemo, ili ne idu željenom brzinom, treba se sjetiti priče o Niccolu Paganiniju. Taj je violinski virtuoz oduševljavao publiku svojim maestralnim umijećem, ali i fantastičnim duhom te sjajnim improvizacijama. Na jednom koncertu, kaže priča, pred punom dvoranom, izvodio je jedno prilično teško djelo. Okružen cijelim orkestrom, uživao je u vlastitoj izvedbi kad mu je u predposljednjoj skladbi koncerta pukla struna na violini. Na licu mu se pojavilo iznenađenje i iako vidno ljut, nastavio je izvedbu bez prestanka, sjajno improvizirajući. Za nekoliko trenutaka pukla je i druga struna. Nedugo nakon nje i treća. Sada su tri strune visjele s majstorove violine dok je on i dalje nezaustavljivo privodio izvedbu kraju, svirajući samo na jednoj, jedinoj žici.

Život je kao šalica kave. Ponekad gorka, ponekad slatka, no najvažniji je sastojak osoba s kojom ste ju odlučili podijeliti.

Po završetku je publika skočila na noge, dajući ovacije sjajnom umjetniku, još žešće plješćući njegovoj hladnokrvnosti, snalažljivosti i improvizaciji te dovršenoj izvedbi u uvjetima kada to gotovo nije bilo moguće. Nakon što su se ovacije stišale, Paganini je zamolio publiku da sjedne i iako su svi znali da ne mogu očekivati bis, poslušno su se vratiti u svoja sjedala. Paganini je podigao violinu tako da ju cijela publika može vidjeti, klimnuo glavom dirigentu i uz mig publici započeo svirku uz povik ‘Paganini i jedna žica!’.

Na svom je jednožičnom Stradivariju odsvirao završnu skladbu koncerta dok je publika u čudu promatrala kako se pred njihovim očima nemoguće u zanosu duha pretvara u moguće.

Prisjećajući se ove priče, shvatimo da naši životi, ma koliko ispunjeni problemima, brigama, razočaranjima i svim ostalim ‘ugodnim’ popratnim pojavama ne moraju to biti.

Provodimo većinu vremena koncentrirajući se i brinući za žice koje su popucale. Žice koje ne možemo istog trenutka popraviti i promijeniti. A zaboravljamo da uvijek postoji barem jedna žica koja je još ispravna. Uvijek postoji bar jedna ispravna žica koje se vrijedi prihvatiti, s kojom vrijedi improvizirati.

Jer i jedna žica je dovoljna za stvaranje predivne glazbe života. Stoga, mislite li da vam je teško, uhvatite se za onu jednu čitavu žicu u sebi i skladajte svoju melodiju koja će vas uzdići do neslućenih visina i izazvati ovacije.
Vaše vlastite ovacije samima sebi, znajući da ste nemoguće u zanosu duha i srca pretvorili u moguće…








Samo je jedna ljubav moja ❤️
Pavle ❤️
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
maculence
Admin
Admin
avatar

Ženski

Broj poruka : 5005
Poeni : 13830
Datum upisa : 22.05.2014
Godina : 38

PočaljiNaslov: Re: Poucne price   Sre Jun 04, 2014 3:30 pm

Priča o prodavcu jagoda

Jedan čovek bez posla se prijavio na konkurs u Microsoftu za radno mesto ‘čistač kupatila’.
Direktor za ljudske resurse ga je primio na razgovor i posle kratkog testa mu objavi:

“Primljeni ste. Ostavite mi vaš e-mail, tako da vam mogu poslati ugovor i spisak vaših dužnosti.”

On jadnik, zbunjen, odgovori da nema računar, pa samim tim ni e-mail. Direktor će na to:

“E pa onda, žao mi je, ako nemate e-mail, virtualno znači da ne postojite, tako da vas ja ne mogu primiti…”

Očajan sirotan izađe iz sedišta Microsofta, bez predstave šta bi mogao raditi i sa samo deset dolara u džepu. Uputi se prema supermarketu i tamo kupi gajbicu sa deset kg jagoda. Za kratko vreme, proda sve jagode na komad idući od vrata do vrata i do podne duplira početni kapital. Iznenađen i s entuzijazmom, ponovi istu stvar tri puta i vrati se kući sa 60 dolara.
Brzo je shvatio da bi mu taj sistem omogućio da preživi pa ga je počeo primenjivati u kontinuitetu, izlazeći uvek rano ujutro i vraćajući se kući uvek kasno naveče. Radeći tako, svakodnevno je oplođavao kapital. Za kratko vreme kupi ručna kolica da bi mogao povećati obim posla, a kasnije ih zameni sa jednim kamiončićem. Radeći tako, u roku od jedne godine, postade vlasnik male flote vlastitiih motornih vozila. Za pet godina je postao vlasnik jedne od najvećih mreža za distribuciju namirnica u SAD.

I tako, misleći na budućnost svoje porodice, odluči osigurati svoj život. Pozvao je brokera kako bi potpisao polisu osiguranja. Broker ga na kraju razgovora pita za njegov e-mail da bi mu poslao prospekt osiguranja. Junak ove priče mu odgovori da nema e-mail.

“Baš čudno” prokomentisao je broker

“Nemate e-mail, a uspeli ste napraviti imperiju. A zamislite gde biste bili, da ste ga imali!”.

Čovek se zamisli, pa odgovori: “… u Microsoft-u čisteći wc šolje!”









Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
maculence
Admin
Admin
avatar

Ženski

Broj poruka : 5005
Poeni : 13830
Datum upisa : 22.05.2014
Godina : 38

PočaljiNaslov: Re: Poucne price   Sre Jun 04, 2014 3:32 pm

Važno je slušati

Jednom je prilikom jedan čovek pozvao svoga prijatelja, indijanca u goste u veliki grad.
Čovek je poveo indijanca u razgledanje grada i dok su se šetali indijanac, najednom, reče: Čujem cvrčka!

Nemoguće da od ovolike buke, brujanja automobila i galame, ti možeš čuti cvrčka – reče čovek.

Indijanac se na to sagne, razgrne grm i pokaže malog cvrčka.
Kako? – upita čovek.

Indijanac na to zatraži jedan novčić i ispusti ga na pločnik. Novčić zazveči!

Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mestu odakle je dolazio zvuk palog novčića.

Ono što si naučio slušati čućeš, ma kakva buka bila, gde god bio – odgovori indijanac
kao što vidiš, svi ovi ljudi su u buci ipak čuli novčić ali cvrčka nisu čuli.

———
Najvažnije je slušati, i zato probajte čuti i ono na šta niste navikli i što možda ne očekujete.
Otvorite svoje srce i svoj um i za neke nove, drugačije stvari, jer to što mi ne primećujemo ne znači da ne postoji ili da je nemoguće.









Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
maculence
Admin
Admin
avatar

Ženski

Broj poruka : 5005
Poeni : 13830
Datum upisa : 22.05.2014
Godina : 38

PočaljiNaslov: Re: Poucne price   Sre Jun 04, 2014 3:33 pm

Priča o vučici – Nije sve uvek kao što izgleda na prvi pogled

Čoveku starom 70 i kusur godina koji se celog života bavio stočarstvom, tačnije ovčarstvom, država odluči da pomogne u dodeli penzije koja bi mu bila dovoljna da preživi.
Jedna novinarka ga je tom prilikom zamolila da joj ispriča jedan deo svog života koji nikad neće zaboraviti, i koji mu je ostao i ostaće u sećanju za života.

Starac započe priču: “Bilo mi je 20 i neka kad sam naišao na kuče u šumi uzeo ga sebi i prisvojio. Prolazili su meseci i komšije mi počeše govoriti da sve više liči na vučicu i da je se trebam rešiti. Bio sam mlad i nisam nikoga hteo slušati, bila mi je privržena, gde god da sam išao išla bi sa mnom i čekala me. I prošle su i godine…

Jednog dana kad sam bio malo prilegao kroz san sam čuo neku buku, režanje i cviljenje, dok sam došao sebi i ustao, sve je utihnulo, izašao sam napolje i ugledao čitavo stado ovaca poklano, a vučica sva u krvi sedi i gleda pravo ka meni malo od straha malo od besa. Utrčao sam u kuću, uzeo pušku i ubio je na licu mesta.
Nisam znao šta da radim sa ovcama pa sam pozvao komšije da ih odnesu dok se meso još nije ukvarilo.
Sklanjanjem ovaca, među njima smo pronašli tri zaklana odrasla vuka i tek tad sam shvatio šta sam uradio!

Pouka: Nije uvek sve kao što izgleda – Nikada ne procenjujte ljude i situacije na osnovu onoga što vidite na prvi pogled.









Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
maculence
Admin
Admin
avatar

Ženski

Broj poruka : 5005
Poeni : 13830
Datum upisa : 22.05.2014
Godina : 38

PočaljiNaslov: Re: Poucne price   Sre Jun 04, 2014 3:35 pm

Tri saveta – malog vrapca

Jednom je neki lovac namestio zamke za životinje. Već sledećeg dana u jednoj od zamki pronađe malog vrapca. Kad ga je hteo ubiti, vrabac nekim čudom progovori:

“Ej, lovče. Do sada si jeo samo ovce i još uvek nisi sit, a ja težim koliko i tri dukata. Ako me pustiš udeliću ti tri saveta.
Prvi još dok sam u tvojoj ruci, drugi kad budem na krovu one kuće tamo, a treći savet ćeš dobiti sa onog stabla pored kuće.”

“Slažem se”, reče lovac i vrabac mu dade prvi savet:

“Ako je nešto nemoguće, ne veruj nikom ko tvrdi suprotno.”

Lovac pusti vrapca, ovaj odleti na krov kuće i izrekne drugi savet:

“Ne nerviraj se zbog stvari koje su prošle. Živi za ovaj trenutak.”

Onda vrabac nastavi: “Progutao sam biser težak deset dukata. Da si ga pronašao čak bi i tvoja unučad bila bogata.”

Lovac se rastuži i bi mu žao što je pustio vrapca. Onda vrabac nastavi:

“Zar ti nisam rekao da se ne nerviraš zbog prošlih stvari, pogotovo zbog nečega što je nemoguće. Stvarno si glup. Kako ću ja progutati tako težak biser kad sam težim tri dukata?”

Lovac pomalo opet dođe k sebi i upita vrapca za treći savet.

Vrabac će na to:

“Prva dva nisi koristio, za šta će ti onda treći?”…te odlete kud ga krila nose.

***
Davati savete glupom i nerazumnom znači sejati seme u škrtu zemlju. Nema zakrpe koja će zakrpiti rupu gluposti i neznanja. Ti koji daješ savete, ne sej seme svoje mudrosti na zemlju neplodnu!








Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
maculence
Admin
Admin
avatar

Ženski

Broj poruka : 5005
Poeni : 13830
Datum upisa : 22.05.2014
Godina : 38

PočaljiNaslov: Re: Poucne price   Sre Jun 04, 2014 3:36 pm

Interes – Sve što dajemo drugma, dajemo i sebi…

Jedan zemljoradnik, čije je žito uvek dobijalo prvu nagradu na lokalnom sajmu, imao je običaj da najbolje seme deli svim seljacima u okolini.

Kada su ga pitali zašto to čini, odgovorio je:

“To je samo pitanje interesa. Vetar nosi polen s jedne njive na drugu. Kad bi moji susedi uzgajali žito lošijeg kvaliteta, unakrsno oprašivanje umanjilo bi kvalitet mojih prinosa. Eto zašto mi je stalo da uvek sade najbolje seme”.

********

Sve što dajemo drugima dajemo sami sebi.

Nemoguće je pomoći drugome, a da istovremeno ne pomognemo sebi, kao što je nemoguće naneti zlo drugome a da istovremeno ne nanesemo zlo sebi.









Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
maculence
Admin
Admin
avatar

Ženski

Broj poruka : 5005
Poeni : 13830
Datum upisa : 22.05.2014
Godina : 38

PočaljiNaslov: Re: Poucne price   Sre Jun 04, 2014 3:40 pm

Zašto ljudi viču kada su ljuti? Priča o udaljivanju ljudi…

Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
“Zašto ljudi viču kad su ljuti?”

Učenici su razmišljali neko vreme:
“Zato što izgubimo strpljenje – zato vičemo” reče jedan.

“Ali, zašto bi vikao ako je osoba pokraj tebe?” pita učitelj – “zar nije moguće govoriti tiho i lagano?”

Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja.

Naposletku je objasnio:

“Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje… Zato moraju vikati jedno na drugoga, kako bi njihov krik premostio udaljenost i kako bi se mogli čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati jer je udaljenost među njima sve veća.

Potom je učitelj pitao:

“Što se dogodi kada se dve osobe zaljube?
Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.

A šta se dogodi kada se još više zaljube?
Ne govore. Samo šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi… Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole.”

Onda je rekao:

“Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika i nikad više neće biti puta nazad.”









Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
maculence
Admin
Admin
avatar

Ženski

Broj poruka : 5005
Poeni : 13830
Datum upisa : 22.05.2014
Godina : 38

PočaljiNaslov: Re: Poucne price   Sre Jun 04, 2014 3:42 pm

Priča o Narcisu – Iz prologa „Alhemičara“ Paola Koelja

Alhemičar je poznavao legendu o Narcisu, lepom mladiću koji je išao da posmatra sopstvenu lepotu koja se ogledala u jezeru.

Toliko je bio opčinjen samim sobom da je jednog dana pao u jezero i utopio se. Na mestu gde je pao nikao je cvet koji su nazvali narcis.

Ali Oskar Vajld nije tako završio ovu priču.
On je napisao da su, kada je Narcis umro, došle šumske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno u krčag slanih suza.
“Zašto plačeš?” – upitaše šumske nimfe.
“Plačem za Narcisom” – reče jezero.

“Ah, nimalo nas ne čudi što plačeš zbog Narcisa” – nastaviše one. “I pored toga što smo mi sve stalno trčale za njim po šumi, ti si bilo jedino koje je imalo priliku da izbliza posmatra njegovu lepotu.”

“Pa zar je Narcis bio lep?” – upita jezero.
“A ko bi osim tebe mogao to bolje da zna?” – odgovoriše iznenađene nimfe. “Na kraju krajeva, on se svakoga dana s tvojih obala naginjao nad tebe.”

Jezero je na trenutak zaćutalo. Najzad reče:
“Ja plačem za Narcisom ali nikad nisam primetio da je narcis lep. Oplakujem Narcisa zato što sam, uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo u dnu njegovih očiju da vidim odraz svoje sopstvene lepote.”

“Lepe li priče”, reče Alhemičar.
Citati iz „Alhemičara“:

„Kada viđamo uvijek ista lica, na kraju ona postaju dio našeg života. A kada postanu dio našeg života, onda žele i da nam ga izmijene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovjek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život. A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život.“
„Ljudi veoma rano saznaju razlog svog postojanja. Možda zbog toga oni tako rano i odustaju.“
„Ako kreneš obećavši ono što još nemaš, izgubićeš volju da ga stekneš.“
„Ponekad treba pustiti da voda sama teče.“
„Uvijek nastoj da znaš šta hoćeš.“
„Ne odustaj nikad od svojih snova.“
„Možda je Bog i stvorio pustinju da bi ljudi mogli da se osmjehnu urminim palmama.“
„Dine se mijenjaju prema vjetru, ali pustinja ostaje ista.“
„Bilo šta na licu zemlje može da ispriča priču svih stvari. Ako bi otvorio neku knjigu na bilo kojoj stranici, ili pogledao u nečiji dlan, ili u karte, ili let ptica, ili bilo šta, svaki čovjek bi pronašao neku vezu sa onim što trenutno proživljava. Zapravo, stvari nisu pokazivale ništa, nego su ljudi, posmatrajući stvari, otkrivali način da se prodre u Dušu Svijeta.“
„Tajna je u sadašnjosti: ako obratiš pažnju na sadašnjost, možeš je poboljšati. A ako poboljšaš sadašnjost, biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi. Zaboravi budućnost i živi svaki dan svog života prema poukama Zakona i s verom da Bog brine o svojoj deci. Svaki dan nosi u sebi Večnost.“
„Nije zlo ono što ulazi u čovekova usta, nego je zlo ono što iz njih izlazi.“
„Ne misli na ono što je ostalo za tobom.“
„Najmračniji trenutak nastupa uoči samog izlaska sunca.“
„Kad su nam velika blaga pred nosom, nikad ih ne primjećujemo.“
„Novac rijetko posluži da se odloži smrt.“
„Snovi postaju neostvarljivi samo zbog jedne stvari: straha od neuspjeha.“
„Kada nastojimo da budemo bolji nego što smo, sve oko nas takođe postaje bolje.“
„Sve što se jednom desi, ne mora se nikad ponoviti. Ali sve što se desi dva puta, desiće se sigurno i treći put









Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
maculence
Admin
Admin
avatar

Ženski

Broj poruka : 5005
Poeni : 13830
Datum upisa : 22.05.2014
Godina : 38

PočaljiNaslov: Re: Poucne price   Sre Jun 04, 2014 3:44 pm

Prsten na malom prstu leve ruke – Priča o našim vrednostima

edna priča govori o mladiću koji se obratio mudracu za pomoć rekavši mu:

“Dolazim, učitelju, jer se osećam tako bezvrijednim da nemam volje ni za šta. Kažu mi da nisam ni za šta, da ništa ne radim dobro, da sam nespretan i prilično glupav. Kako se mogu popraviti? Što mogu učiniti da me više cene?”

Učitelj mu je, i ne pogledavši ga, rekao: “Baš mi je žao momče. Ne mogu ti pomoći budući da prvo moram rešiti svoj problem. Možda posle…”

Malo je zastao i dodao: “Kad bi ti meni pomogao, brže bih to rešio i možda bih ti onda mogao brže pomoći.”

“V… vrlo rado, učitelju”, oklevao je mladić osećajući da je opet obezvređen i da su njegove potrebe zapostavljene.
“Dobro”, nastavio je učitelj. Skinuo je prsten koji je nosio na malom prstu leve ruke i pružajući ga mladiću, dodao: “Uzmi konja koji je vani i odjaši do tržnice. Trebam prodati ovaj prsten jer moram vratiti dug. Moraš za njega dobiti najbolju moguću cenu i ne prihvataj manje od jednog zlatnika. Idi i što pre se vrati s tim novčićem.”

Mladić je uzeo prsten i otišao. Čim je došao na tržnicu, stao je nuditi prsten trgovcima, koji su ga promatrali sa zanimanjem dok im mladić nije rekao koliko traži za njega.

Kad je mladić spomenuo zlatnik, neki su se smejali, drugi su okretali glavu i samo je jedan starac bio dovoljno ljubazan da mu objasni da je zlatnik prevredan da bi ga dobio u zamenu za prsten. Neko je hteo pomoći te mu ponudio srebrnjak i bakarnu posudicu, ali mladić je dobio upustva da ne prihvata ništa manje od zlatnika pa je odbio ponudu.

Nakon što je ponudio prsten svima koje je sreo na tržnici, a bilo ih je više od stotinu, skrhan zbog neuspeha popeo se na konja i vratio se. Kako je samo mladić želeo zlatnik, da ga može dati učitelju i rešiti ga brige kako bi napokon dobio njegov savet i pomoć! Ušao je u sobu.

“Učitelju”, rekao je, “žao mi je. Ne mogu dobiti to što tražiš. Možda sam mogao dobiti dva ili tri srebrenjaka, ali sumnjam da ću ikoga moći zavarati u vezi s pravom vrednošću prstena.”
“To što si rekao veoma je važno, mladi prijatelju”, odgovorio je učitelj. “Najpre moramo doznati pravu vrednost prstena. Ponovo uzjaši konja i idi zlataru. Ko to može znati bolje od njega? Reci mu da želiš prodati prsten i pitaj ga koliko ti može dati za njega. Ali ma koliko ti nudio, nemoj mu ga prodati. Vrati se ovamo s prstenom.”

Mladić je opet uzahao konja. Zlatar je pregledao prsten uz svetlo uljane lampe, pogledao ga kroz povećalo, izvagao i rekao mladiću:

“Reci učitelju, momče, da mu ako ga želi odmah prodati, za prsten ne mogu dati više od pedeset osam zlatnika.”
“Pedeset osam zlatnika?” uzviknuo je mladić.
“Da”, odgovorio je zlatar. “Znam da bismo s vremenom za njega mogli dobiti šezdesetak zlatnika, ali ako ga hitno prodaje…”

Mladić je uzbuđen odjurio učiteljevoj kući i rekao mu što se dogodilo.

“Sedni”, rekao mu je učitelj nakon što ga je saslušao. “Ti si poput ovog prstena: pravi biser, vredan i jedinstven. I kao takvog te može proceniti samo pravi stručnjak.
Zašto ideš kroz život želeći da neko nebitan otkrije tvoju pravu vrednost?”
I rekavši to, ponovno stavi prsten na mali prst lijeve ruke…










Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Poucne price   

Nazad na vrh Ići dole
 
Poucne price
Nazad na vrh 
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
 Similar topics
-
» Poucne price
» Erotske price
» Ljubavne price
» Citati i price o MAJKAMA. ♥
» ISPOVEST ČOVEKA SA NAJVEĆIM PENISOM: Sam sam sebi pružao oralni seks! To više ne radim, bole me leđa

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Romansa - forum o ljubavi i druzenju :: Kultura i svet oko nas :: Proza, citati, misli velikana-
Skoči na: